„Pingtok“: Kako TikTok postaje izlog za drogu i algoritamski rizik po maloletnike

Pod heštegom #Pingtok na TikToku se pojavljuje sve veći broj snimaka na kojima tinejdžeri pod dejstvom narkotika snimaju sami sebe, razmenjuju informacije o drogama i dolaze do milionske publike. Ono što se do nedavno odvijalo u privatnosti sada se javno prikazuje, estetizuje i algoritamski širi, uz potencijalno ozbiljne, pa i životno ugrožavajuće posledice. Ključno pitanje je da li ovakav trend predstavlja novu bezbednosnu i javnozdravstvenu pretnju- i da li je masovno uklanjanje sadržaja adekvatan odgovor.

Na rastuću vidljivost ovakvih sadržaja upozorava i Sarah, nemačka influenserka koja danas na TikToku govori o zavisnosti i procesu oporavka. Ona je, prema sopstvenom svedočenju, u zavisnost od droga ušla već sa 15 godina. Danas, sa 26, koristi društvene mreže kako bi upozorila mlade na realne posledice konzumiranja narkotika. „Otkako javno govorim o zavisnosti, svakodnevno dobijam poruke, često od maloletnika. Sadržaj tih poruka je zabrinjavajući – mnogi od njih nemaju kome da se obrate“, navodi ona. Prema njenim rečima, veliki broj mladih sa kojima komunicira prvi put dolazi u kontakt sa drogama upravo putem TikToka.

Algoritam kao ubrzivač rizika

TikTok, kao platforma zasnovana na snažnom algoritamskom preporučivanju, omogućava izuzetno brz ulazak u sadržaje vezane za drogu. Jednostavna pretraga heštega #Pingtok dovoljna je da se korisniku prikaže niz snimaka tinejdžera pod dejstvom različitih supstanci. Što se duže takav sadržaj gleda, algoritam ga dodatno pojačava i umnožava.

Na pitanje zašto se takvi sadržaji ne suzbijaju efikasnije, portparol TikToka je odgovorio da su „bezbednost i dobrobit zajednice prioritet platforme“, te da je prikazivanje, oglašavanje i prodaja droga zabranjena. Prema navodima kompanije, više od 99 odsto sadržaja koji krši ova pravila uklanja se pre nego što bude prijavljen.

Međutim, praksa pokazuje da formalna pravila nisu dovoljna.

„Algogovor“ i zaobilaženje kontrole

Fenomen Pingtoka ilustruje koliko je lako zaobići moderaciju. Korisnici koriste kodirane izraze, simbole i emotikone kako bi izbegli automatsko prepoznavanje. Umesto direktnog prikazivanja konzumacije, često se snimaju proširene zenice, neartikulisan govor ili stanje konfuzije.

Sam termin „Pingtok“ potiče od sleng reči „ping“, koja se koristi za uzimanje droge MDMA. Ovakav oblik komunikacije, poznat kao „algogovor“, otežava identifikaciju rizičnog sadržaja. Čak i kada platforma blokira određeni hešteg, korisnici se brzo prilagođavaju - pa se nakon zabrane #Pingtok pojavljuju varijante poput #Pingtokk ili #Pintok.

Društvena mreža kao tržište

Poseban bezbednosni problem predstavlja činjenica da TikTok sve češće funkcioniše kao neformalno tržište narkotika. U komentarima ispod video-snimaka mogu se pronaći otvoreni upiti poput „Ko prodaje?“ ili „Treba mi nešto u Berlinu“, na koje vrlo brzo stižu odgovori. Prodavci koriste simbole kao signal, a zatim komunikaciju premeštaju na aplikacije za razmenu poruka, najčešće Telegram.

„Više ne morate ni da izađete iz kuće. Sve može da se završi direktno iz sobe“, upozorava Sarah.

Javnost menja obrasce upotrebe droga

Eksperimentisanje sa drogama među mladima nije nova pojava. Međutim, javno izlaganje i digitalna validacija menjaju obrasce ponašanja. Umesto grupne konzumacije u zatvorenom prostoru, mladi sve češće konzumiraju sami, uz uključenu kameru - zbog pregleda, lajkova i algoritamske vidljivosti.

Zvanični podaci potvrđuju da je rizik realan. Prema podacima Savezne kriminalističke policije Nemačke, broj smrtnih slučajeva povezanih sa drogom gotovo se udvostručio u poslednjih deset godina. Među osobama mlađim od 30 godina, zabeležen je rast od 14 odsto samo tokom 2024. godine. Studije iz Sjedinjenih Američkih Država dodatno pokazuju da se više od dve trećine smrtonosnih predoziranja dešava u kućnim uslovima, često zato što nema nikoga ko bi mogao da interveniše.

Direktna uzročno-posledična veza između TikTok trendova poput Pingtoka i ovih podataka nije naučno dokazana. Ipak, stručnjaci upozoravaju da kombinacija izolacije i stalne izloženosti sadržajima vezanim za drogu može povećati rizik i učiniti konzumaciju opasnijom.

Politički odgovor i dilema zabrana

Rastući pritisak na društvene mreže vidljiv je i na političkom nivou. Australija je u decembru postala prva zemlja na svetu koja je uvela zabranu korišćenja društvenih mreža za mlađe od 16 godina. Španija je prva članica EU koja je najavila sličnu meru, dok Velika Britanija, Danska i Francuska razmatraju ograničenja. Evropska unija istovremeno ispituje da li platforme adekvatno štite maloletnike u skladu sa postojećim propisima.

Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li su opšte zabrane delotvorne – ili proizvode nove probleme.

Nije sav sadržaj glorifikacija

„U javnim raspravama često se zanemaruje činjenica da veliki broj korisnika društvene mreže koristi za traženje pomoći i podrške“, upozorava naučnica Layla Bouzoubaa u razgovoru za DW. Njeno istraživanje, zasnovano na analizi stotina TikTok video-zapisa o drogama, pokazuje da se više od polovine sadržaja odnosi na prevenciju, odvikavanje ili iskustva oporavka.

Zbog toga Bouzoubaa upozorava da bi paušalno uklanjanje svih takvih sadržaja ili zabrana platformi mogla da ugrozi upravo one koji traže pomoć.

Prevencija se seli na internet

Sličan stav ima i Sarah. Ona naglašava da se prevencija danas ne može ograničiti samo na škole i ulice. „Socijalni radnici i savetnici za zavisnosti moraju biti prisutni i online. Tamo su mladi – i mnogi od njih su maloletni“, kaže ona.

Zaključak koji se nameće jeste da problem Pingtoka ne može biti rešen isključivo represivnim merama. Između zaštite maloletnika, slobode govora i potrebe za digitalnom prevencijom, društva tek moraju da pronađu održiv balans.